Blog o presudama i odlukama Evropskog suda za ljudska prava

Wednesday, 15 May 2013

Vučković protiv Srbije

Danas je održana rasprava pred Velikim većem Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu u vezi sa predstavkom Vučković i drugi protiv Srbije, koja se tiče neisplaćenih ratnih dnevnica.

Podnosioci predstavke su rezervista koji uglavnom žive u Niškom regionu. Oni su imali pravo na dnevnice tokom NATO bombardovanja Srbije, tj u periodu od marta do juna 1999. godine.

Posle demobilizacije Vlada Republike Srbije je odbila da isplati ove dnevnice, kako podnosiocima predstavki tako i drugim rezervistima koji su bili u sličnoj situaciji. Posle serije protesta rezervista i dugih pregovora 11 janura 2008. godine Vlada je prihvatila da isplati dnevnice nekim rezervistima, uglavnom onim koji koji žive u sedam "nerazvijenih" opština. Ostali rezervisti, kojima nisu bile isplaćene dnevnice, su pokrenili seriju parničnih postupaka i na kraju su podneli ustavnu žalbu. Svi njihovi zahtevi su bili odbijeni.

U svojoj nepravosnažnoj presudi od 28. avgusta 2012 Evropski sud za ljudska prava je između ostalog zaključio da da je došlo do diskriminacije rezervista u vesi sa pravom na mirno uživanje imovine. Sud je smatrao da nije "objektivan i razumno opravdan" različit tretman rezervista samo na osnovu njihovog prebivališta. Odbijena je tvrdnju Vlade da su dnevnice u stvari socijalno davanje a ne zarada. I, na kraju, da je celokupno postupanje Vlade u ovoj stvari arbitrarno jer se rezervistima iz nerazvijenih opština nije tražilo da dostave bila kakav dokaz o lošem imovinskom stanju.

Veće je u ovom predmetu proširilo dejstvo svoje odluke i na druge predstavke sa istim pravnim pitanjem.

Na kraju je po zahtevu Vlade Republike Srbije predmet prosleđen Velikom veću.

Ona pitanja koja će Veliko veće pokušati da razjasni su:
1. Pravna priroda ratnih dnevnica, da li je u pitanju "plata" ili kompenzacija za učestvovanje u ratu,
2. Koji je pravni osnov za isplatu ovih dnevnica, ko je utvrdio obavezu isplate dnevnica (VJ ili neki drugi državni organ)?
3. Zašto su podnosioci predstavke čekali toliko dugo na podnošenje tužbi domaćim sudovima?
4. Da li su opštine bile jedna od strana u pregovorima oko isplate dnevnica.?
5. Da je moguće utvrditi tačnu visinu i osnov za isplate za svakog aplikanta?
6. Da li se presuda Ustavnog suda Srbije iz decembra 2012. godine u vezi sa ovim pitanje može smatrati delotvornim pravnim sredstvom?

Koja će biti konačna odluka suda moraćemo da sačekamo još koji mesec.

No comments:

Post a Comment