Evropski sud za ljudska prava

Blog o presudama i odlukama Evropskog suda za ljudska prava

Saturday, 15 October 2016

Nova predstavka Evropskom sudu za ljudska prava


U prilogu se nalazi novi obrazac predstavke Evropskom sudu za ljudska prava na srpskom jeziku.

Sud je izmenama svojih pravilnika značajno pooštrio formu u kojoj predstavka mora biti podneta i više se ne postoje pravila o pismu koje najavljuje predstavku (introductory letter), tako da predstavka u startu mora biti podneta u formi (obrasci) koju zahteva sud.
Formular predstavke

Na ovom linku možete naći formular predstavke na srpskom jeziku. Predstavku bez, većih, problema jedino možete popuniti programom Acrobat Reader, za sve druge programe za rad sa pdf dokumentima nema nikakvih garancija. 

Takođe, sekretarijat Suda je pripremio i kratko uputstvo za popunjavanje predstavke koje možete preuzeti.

Treba imati u vidu i pravilo 47. Poslovnika Suda koje je počelo da se primenjuje 1.1.2016. godine.

Naročito obratite pažnju na stav 6(a) ovog Pravila što je značajna izmena u odnosu na ranije postupanje Suda, kada ste od prvog kontakta sa sudom imali šest meseci da uredite prestavku. Sada ste dužni da uredite predstavku u roku za njeno podnošenje. 

Правило 47

1 – Садржај појединачне представке 

1. Свака представка поднета сходно члану 34 Конвенције, саставља се на обрасцу представке који обезбеђује Секретаријат, осим ако Суд не одлучи другачије. Она треба да садржи све потребне информације у релевантним деловима представке и укључује следеће:
(a) име, датум рођења, држављанство и адресу подносиоца представке, а уколико је подносилац представке правно лице, пун назив, датум оснивања или регистрације, званични идентификациони број (уколико постоји) и званичну адресу;
(б) име, адресу, бројеве телефона и факса, те електронску пошту евентуалног заступника;
(ц) уколико подносилац представке има заступника, датум и оригинални потпис подносиоца као и оригинални потпис заступника који тиме даје сагласност да заступа подносиоца представке, се морају наћи у оквиру одељка за пуномоћје на обрасцу представке;
(д) назив уговорне стране/страна против које/којих се представка подноси;
(е) сажету и читку изјаву о чињеницама;
(ф) сажету и читку изјаву о наводном кршењу Конвенције с одговарајућим образложењем; и
(г) сажету и читку изјаву о испуњењу услова прихватљивости утврђених чланом 35 ст. 1 Конвенције.
2. (а) Све информације наведене у ставу 1 (е) до (г) у одговарајућем делу обрасца представке би требало да буду довољне Суду да може да одреди природу и предмет представке без увида у било каква друга документа. (b) Међутим, подносилац представке може допунити ове информације додатним детаљима о чињеницама, наводном кршењу Конвенције и релевантним аргументима које ће приложити уз образац представке. Ови прилози не смеју бити дужи од 20 страна
3.1. Образац представке треба да потпише подносилац представке или заступник подносиоца представке, а уз њега се прилажу и: 
(а) копије докумената који се односе на ожалбене одлуке (судске или какве друге); 
(б) копије докумената и одлука које доказују да се подносилац представке придржавао правила о исцрпљивању домаћих правних лекова као и о поштовању рока сходно члану 35 ст. 1 Конвенције; 
(ц) уколико постоје, копије докумената које се односе на друге евентуално покренуте процедуре међународне истраге или поравнања; 
(д) уколико је подносилац представке правно лице, према Правилу 47 ст. 1 (а), документ или документа која доказују да је особа која подноси представку заиста и овлашћена да заступа подносиоца.

3.2. Документи који се прилажу морају бити поређани хронолошки по датуму, правилно нумерисани и јасно означени. 

4. Подносиоци представке који не желе да њихов идентитет буде доступан јавности, морају то изричито назначити, те навести разлоге за одступање од стандардне процедуре о слободном приступу информацијама у поступку пред Судом. Суд одлучује о томе да ли ће прихватити овај захтев, а то може учинити и по службеној дужности. 

5.1. Неиспуњење услова наведених у ставовима 1 до 3 овог Правила имаће за последицу да ће Суд одбити да разматра представку, осим у следећим случајевима: 
(a) ако подносилац представке достави одговарајуће објашњење за одступање од правила; 
(б) ако се представка односи на захтев за привремену меру; 
(ц) ако Суд сам или на захтев подносиоца представке одлучи другачије. 

5.2. Суд свакако може тражити од подносиоца представке да у одређеном року достави поједине информације или документе и то у било којој форми или на било који начин који се може сматрати одговарајућим. 

6. (a) Датумом подношења представке, за потребе члана 35 ст. 1 Конвенције, сматра се дан када је образац представке који испуњава све захтеве овог Правила послат Суду. За датум пошиљке узима се датум са поштанског жига. 
(б) Међутим, уколико то сматра оправданим, Суд може одлучити да се неки други датум сматра датумом подношења представке. 

7. Подносиоци морају обавештавати Суд о свакој промени адресе и о свим за представку релевантним околностима.

Tuesday, 11 October 2016

Država nema ljudska prava

Do sada sam u praksi domaćeg Ustavnog suda, a i pred drugim sudovima nailazio na nerazumevanje ko može da bude žrtva povrede ljudskog prava.

Naš Ustav, nažalost, ne govori ko može da bude žrtva povrede ljudskog i manjinskog prava. Lično smatram da je ovo jedan od ozbiljnijih nedostataka važećeg Ustava RS.

To je dovelo do niza apsurdnih situacija i odluka, kao što je podnošenje Ustavnih žalbi od strane javnih preduzeća i drugih pravnih subjekata nad kojima Republika Srbija ima delotvornu kontrolu. Međutim, jedna odluka Ustavnog suda zaista prikazuje navedeni nedostatak Ustava do nivoa Montipajtonovskog skeča.

Naime, u odluci Ustavnog suda Už-6076/2012 od 2.4.2015. godine kao podnosioci ustavne žalbe su se javili Bosna i Hercegovina i izvesno preduzeće U.P. doo. Čitanjem odluke čini se da je navedeno preduzeće pod delotvornom kontrolom Bosne i Hercegovine, ali je to teško tvrditi bez uvida u spise. Podnosioci su se prituživali na povredu prava na pravično suđenje i prava na mirno uživanje svojine. Istaknute povrede su ovde manje bitne.

Ono što je bitno je da Ustavni sud razmatra istaknutu povredu prava i ustavnu žalbu, ni manje ni više, ODBIJA.

Ova ustavna žalba je, bar u odnosu na Bosnu i Hercegovinu, morala biti ODBAČENA.

Sve to zbog toga što države ne mogu biti nosioci ljudskih prava, to mogu biti samo fizička lica i pravna lica koja su u dovoljnoj meri nezavisna od države.

To bi otprilike bilo kao da moj automobil podnese krivičnu prijavu protiv mene zbog nasilja u porodici jer ga izlažem kiši i niskim temperaturama i onda sud posle sprovedenog postupka donese oslobađajuću presudu.


Kako određuje nosioce ljudskih prava Evropska konvencija o ljudskim pravima

Evropska konvencija o ljudskim pravima u svom članu 34. određuje krug subjekata koji su nosioci ljudskih prava.
”Sud može da prima predstavke od svakog lica, nevladine organizacije ili grupe lica koji tvrde da su žrtve povrede prava ustanovljenih Konvencijom ili protokolima uz nju, učinjene od strane neke Visoke strane ugovornice. Visoke strane ugovornice obavezuju se da ni na koji način ne ometaju efikasno vršenje ovog prava.”

I na engleskom i francuskom, s obzirom da prevod na srpski ne oslikava pravi duh odredbe.

”The Court may receive applications from any person, nongovernmental organisation or group of individuals claiming to be the victim of a violation by one of the High Contracting Parties of the rights set forth in the Convention or the Protocols thereto. The High Contracting Parties undertake not to hinder in any way the effective exercise of this right.”
”La Cour peut être saisie d’une requête par toute personne physique, toute organisation non gouvernementale ou tout groupe de particuliers qui se prétend victime d’une violation par l’une des Hautes Parties contractantes des droits reconnus dans la Convention ou ses protocoles. Les Hautes Parties contractantes s’engagent à n’entraver par aucune mesure l’exercice efficace de ce droit.”

Naravno Evropska konvencija poznaje i međudržavne predstavke (videti član 33. Konvencije), ali to je druga priča i u njima opet države nisu žrtve povrede prava iz Konvencije.

Tri su moguća nosioca ljudskih prava, osoba, nevladina organizacija i grupa osoba.

Nama su ovde bitne nevladine organizacije. Kada se kaže nevladina organizacija ne misli se na udruženja građana, nego na organizacije nad kojima država nema kontrolu.

Test da li država ima kontrolu nad organizacijom i da li je u pitanju ”nevladina” organizacija je postavljen u Odluci Radio Francuska i drugi protiv Francuske (Radio France and Others v. France (dec.), no. 53984/00, ECHR 2003-X). U ovom predmetu ECtHR je cenio ko postavlja upravu podnosioca, kako se finansira, da li funkcioniše u otvorenom ili zatvorenom tržištu itd.

Tako recimo u odluci Zastava IT turs protiv Srbije, podnosilac predstavke je bilo društveno preduzeće za koje je Evropski sud smatrao da nije organizacija koja je u dovoljnoj meri nezavisna od države (videti blog Republika Srbija protiv Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava http://www.evropskisud.rs/2013/05/blog-post.html).

Zapravo, bilo je i slučajeva gde su predstavku podnosili i vlasnik preduzeća i samo preduzeće u vezi sa nemogućnošću preduzeća da naplati potraživanje. U tom slučaju je Evropski sud odbacio predstavku vlasnika a u vezi sa predstavkom preduzeća utvrdio povredu (Samardžić and AD Plastika v. Serbia, no. 28443/05,17 July 2007).

Dakle, pred Evropskim sudom za ljudska prava organizacije (preduzeća) koja su pod delotvornom kontrolom države ne mogu biti žrtve povrede ljudskih prava, a da o samim državama ne pričamo.


Šta Ustavni sud može da uradi?

Ustavni sud treba da odbaci takve ustavne žalbe sa obrazloženjem da su podnete od strane lica koja ne mogu biti subjekti ljudskih prava.

Činjenica je da Ustav nije ograničio taj krug lica i da bi puritanci rekli da takva odluka nije u skladu sa Ustavom. Ali treba biti praktičan i ipak ih donositi jer takve odluke ne prave ama baš nikakvu štetu. Evropski sud za ljudska prava niti bilo koja druga međunarodna institucija ne bi reagovali na takve odluke. Država i navedena preduzeća ne bi mogla da tvrde da trpe neku nematerijalnu štetu, a ne verujem ni da bi javno mnjenje imalo nešto protiv.

Saturday, 23 April 2016

Upotreba zapisnika o saslušanju svedoka - Paić protiv Hrvatske


Princip da svaki okrivljeni ima pravo da ispita svedoka optužbe pod istim uslovima kao i optužba nije ništa novo i nepoznato domaćim zakonima i sudskoj praksi.

Sa druge strane, domaći ZKP i Evropski sud za ljudska prava poznaju slučajeve u kojima je moguće na glavnom pretresu pročitati zapisnik o iskazu svedoka ukoliko postoje prepreke za njegovo saslušanje. ZKP u članu 406. propisuje takve slučajeve. Ali, iako navedeni član eksplicitno govori koji su to slučajevi, on ostavlja, u tački 1, i mogućnost samom sudu da utvrdi "druge važne razloge". Jedno takvo ovlašćenje sudu, koje ne postoji samo u našem krivičnom procesnom zakonu, dovodi do određene arbitrarnosti u oceni koji su ti važni razlozi što opet kasnije rezultira postupcima pred Evropskim sudom za ljudska prava.

U navedenom predmetu Palić protiv Hrvatske svedok/oštećeni krivičnog dela krađe je bio saslušan u inostranstvu od stranih organa i okrivljenom ni na koji način i ni u kom obliku (pismeno, video linkom, etc.) nije data prilika da oštećenom/svedoku postavlja pitanja.

Hrvatski sud je, pored protivljenja okrivljenog, pročitao zapisnik o saslušanju svedoka sastavljen od inostranih organa. Kao važne razloge za čitanje ovog zapisnika naveo je da svedok nema prebivalište niti boravište u Republici Hrvatskoj i da postoji opasnost od apsolutne zastare krivičnog gonjenja.

Međutim Evropski sud nije prihvatio ove razloge kao opravdane i pozvao se na svoju presudu Al-Khawaja and Tahery v. the United Kingdom u kojoj je naveo tri okolnosti koje je neophodno ispitati kako bi se donela pravilna ocena o tome da li se može prihvatiti svedočenje pribavljeno bez prisustva i mogućnosti odbrane da postavlja pitanja. Te okolnosti su
  1. da li postoji jak razlog za izostanak prisustva svedoka, odnosno čitanje njegove izjave pribavljene bez prisustva odbrane (Sud koristi izraz untested, koji bi trebalo šire tumačiti od pukog prisustva advokata ili okrivljenog),
  2. da li je izjava odsutnog svedoka bila jedini ili odlučujući osnov za osudu okrivljenog i 
  3. da li postoje ili su primenjeni mehanizmi koji nemogućnost odbrane da ispita svedoka otklanjaju (counter balance – u smislu izjednačavanje snaga) tako da je suđenje, kao celina, pravično. 
Na prvom mestu sud je smatrao da činjenica da svedok ne živi u Hrvatskoj nije opravdana i da je na državnim organima da se postaraju o tome da postupak ne zastari, odnosno, da se opasnost od zastare ne otklanja na štetu okrivljenog. Sud je takođe imao u vidu da je izjava odsutnog svedoka jedini i odlučujući dokaz za osudu okrivljenog, kao i da nije bilo posebnih mehanizama koji bi otklonili ovaj hendikep odbrane i učinili suđenje u celini pravičnim.

Zbog toga je utvrđena povreda prava na pravično suđenje.

Domaći ZKP nema u sebi ugrađene ovakve kriterijume kod ocene važnih razloga iz tačke 1. člana 406. ZKP. Međutim to ni na koji način nije prepreka da ih domaći sudovi primene. Zapravo i sam ZKP u članu 16. stav 1. ukazuje da dokazi moraju biti pravljeni ne samo na zakonit način nego i njihovo pribavljanje ne sme biti u suprotnosti sa opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava.

Monday, 10 March 2014

Veliki brat i drugi protiv UK

Ujedinjenom Kraljestvu je komunicirana predstavka (broj 58170/13) tri organizacije od kojih su dve nevladine organizacije iz Londona a jedna akademska organizacija iz Nemačke. One su podnele predstavku protiv Velike Britanije zbog povrede člana 8 Konvencije, odnosno zbog povrede privatnosti prepiske.

Do predstavke je došlo usled saznanja koje je objavio Edward Snowden i koja su preneli svetski mediji, a koja se tiču masovnog prisluškivanja od strane službi bezbednosti kako SAD tako i UK.

One se u svojoj predstavci pritužuju da su najverovatnije bile predmet opšteg prisluškivanja koje je spovodio Vladin štab za komunikacije UK, kao i da su službe bezbednosti UK verovatno primile inostrani materijal koji je nastao prisluškivanjem njihove elektronske komunikacije. Ove organizacije su navele da je ovakvo postupanje državnih organa UK suprotno zakonu a samim tim i članu 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima.

U svojoj predstavci one navode da službe bezbednosti UK nisu imale zakonski osnov u domaćem pravu da zahtevaju takve podatke od stranih službi bezbednosti, kao i da ti podaci koji su pribavljeni na takav način izmiču svakoj zakonodavnoj kontroli kao i drugim merama koje sprečavaju njihovu zloupotrebu. Zbog toga smatraju da svi podaci pribavljeni na ovaj način ili koji su nastali njihovom analizom moraju biti uništeni.

Dalje su navele da podzakonski akti i pravilnici koji uređuju pribavljanje ovih podataka, pored ostalog, nisu u skladu s zahtevima prakse Evropskog suda za ljudska prava u pogledu primene člana 8 Evropske konvencije.

Na kraju, presretanje komunikacije od strane Vladinog štaba za komunikacije samo zbog toga što se za njeno prenošenje koristi transatlantski opštički kabal je suštinski disproporcionalna imajući u vidu da zadire u privantost stotina hiljada ljudi ako ne i miliona.

Sud je za sada samo dostavio ovu predstavku na odgovor UK. Očigledno je Sud smatrao da ovaj predmet ima naročitu važnost s obzirom da je odlučio da u svojim biltenima objavi da započeo postupak po njoj. Na ovaj način sud godišnje postupi u vezi sa petnestak predstavki i to su obično predmeti koji imaju izbiljne posledice po zakonodavstva država članica Saveta Evrope.

Ostaje da vidimo kakav će biti odgovor UK na ove pritužbe i može se očekivati da će biti zanimljivo. U svakom slučaju se od ovog predmeta može očekivati da da konačan odgovor na pitanje da li masovno prisluškivanje krši pravo na privatnost prepiske.

Wednesday, 12 February 2014

Da li advokat može da zastupa sam sebe u postupku po reviziji

Evropski sud za ljudska prava doneo je presudu u predmetu Maširević protiv Srbije (30671/08) u kojoj je utvrdio povredu prava na pristup sudu.
Prema činjeničnom stanju podnosilac predstavke je advokat koji je u svoje ime izjavio reviziju Vrhovnom sudu Srbije povodom presuude u jednom parničnom predmetu u kome je stranka.

Vrhovni sud Srbije je odbacio zahtev za revizijsko odlučivanje podnosioca predstavke i pozvao se na odredbe Zakona o parničnom postupku kojima je propisano da stranku u postupku po reviziji mora zastupati advokat.

Sa druge strane, Evropski sud za ljudska prava je konstatovao da ograničenje pristupa Vrhovnom sudu Srbije, u smislu obaveze da stranku zastupa advokat, je legitimno i postiže pravičan balans između opšteg interesa i individualnih prava. Međutim, Sud je otišao dalje u tumačenju ove odredbe Zakona o parničnom postupku i tumačio je u smislu njene svrhe i cilja koji se njom želi postiči.

Sud je utvrdio da je Vrhovni sud striktnom primenom odredbe da (svaku) stranku u postupku pred Vrhovnim sudom Srbije mora zastupati advokat, u konkretnom slučaju, povredio pravo podnosioca na pristup sudu.

U tom smislu Sud je zaključio "Ovo ograničenje, koje je nametnuto podnosiocu predstavke, nije služilo cilju pravne sigurnosti i pravilnog sprovođenja pravde (proper administration of justice).

Tuesday, 29 October 2013

Brže do odluke Evropskog suda

Evropski sud za ljudska prava je potvrdio da su izmene Protokola 14 bile uspešne u smanjivanju broja predstavki koje su očigledno nedozvoljene.

Izmena koju je doneo Protokol 14 je da sudija pojedinac, umesto veća od trojice sudija, preliminarno ispituje predstavku i odlučuje o njenoj dopuštenosti (dozvoljenosti).  Tako je 1. septembra 2011. godine broj predmeta koji je čekao na preliminarno ispitivanje bio 100.000, a 1. oktobra 2013. Taj broj je 38.200.
Kako bi se postigli ovakvi rezultati, oformljeno je novo odeljenje suda koje se bavi samo preliminarnim ispitivanjem predstavki („Filtering Section“) i koje se trenutno sastoji od 36 sudija i 36 sekretara izvestilaca.
 Sud je takođe najavio da će nastaviti da traži nove modalitete za unapređivanje svog rada kako bi na najefektivniji način ispunjavao ulogu koja mu je data. 

Zbog svega ovoga može se očekivati da dođe do smanjenja ukupnog trajanja postupka pred Evropskim sudom za ljudska prava, tako da i građani Srbije mogu očekivati da će odluke u njihovim predmetima biti brže donošene. 

Wednesday, 26 June 2013

Odbijanje izdavanje podataka o broju prisluškivanih lica, povreda člana 10. ECHR



Evropski sud za ljudska prava je 25.6.2013. godine doneo presudu u kojoj je utvrdio da je Udruženju građana Inicijativa mladih za ljudska prava povređeno pravo na slobodu izražavanja zbog toga što joj Bezbedonosno informativna agencija Republike Srbije nije dostavila podatak o broju prisluškivanih lica u 2005. Godine.
U vezi sa ovim pitanjem Udruženje je podnelo žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja. Po navedenoj žalbi Poverenik je doneo rešenje kojim je naložio BIA da dostavi Udruženju tražene podatke.
BIA je 23.12.2008. godine dostavila Udruženju odgovor da ne poseduje ovaj podatak.
Rešenje Poverenika do danas nije izvršeno.
Sudije mađarski sudija Andreas Sajó i crnogorski sudija Nebojša Vučinić su dali svoje izdvojeno mišljenje koje je u saglasnosti sa presudom u kome su naveli:
„U ovom predmetu se javlja pitanje pozitivne obaveze državu u pogledu dostupnosti informacija koje su pod kontrolom Vlade. Vlast je odgovorna za čuvanje tih informacija i njihov gubitak ne može biti izgovor, kako pogrešno tvrde domaće vlasti.“


Inicijativa mladih za ljudska prava protiv Srbije