Evropski sud za ljudska prava

Blog o presudama i odlukama Evropskog suda za ljudska prava

Saturday, 23 April 2016

Upotreba zapisnika o saslušanju svedoka - Paić protiv Hrvatske


Princip da svaki okrivljeni ima pravo da ispita svedoka optužbe pod istim uslovima kao i optužba nije ništa novo i nepoznato domaćim zakonima i sudskoj praksi.

Sa druge strane, domaći ZKP i Evropski sud za ljudska prava poznaju slučajeve u kojima je moguće na glavnom pretresu pročitati zapisnik o iskazu svedoka ukoliko postoje prepreke za njegovo saslušanje. ZKP u članu 406. propisuje takve slučajeve. Ali, iako navedeni član eksplicitno govori koji su to slučajevi, on ostavlja, u tački 1, i mogućnost samom sudu da utvrdi "druge važne razloge". Jedno takvo ovlašćenje sudu, koje ne postoji samo u našem krivičnom procesnom zakonu, dovodi do određene arbitrarnosti u oceni koji su ti važni razlozi što opet kasnije rezultira postupcima pred Evropskim sudom za ljudska prava.

U navedenom predmetu Palić protiv Hrvatske svedok/oštećeni krivičnog dela krađe je bio saslušan u inostranstvu od stranih organa i okrivljenom ni na koji način i ni u kom obliku (pismeno, video linkom, etc.) nije data prilika da oštećenom/svedoku postavlja pitanja.

Hrvatski sud je, pored protivljenja okrivljenog, pročitao zapisnik o saslušanju svedoka sastavljen od inostranih organa. Kao važne razloge za čitanje ovog zapisnika naveo je da svedok nema prebivalište niti boravište u Republici Hrvatskoj i da postoji opasnost od apsolutne zastare krivičnog gonjenja.

Međutim Evropski sud nije prihvatio ove razloge kao opravdane i pozvao se na svoju presudu Al-Khawaja and Tahery v. the United Kingdom u kojoj je naveo tri okolnosti koje je neophodno ispitati kako bi se donela pravilna ocena o tome da li se može prihvatiti svedočenje pribavljeno bez prisustva i mogućnosti odbrane da postavlja pitanja. Te okolnosti su
  1. da li postoji jak razlog za izostanak prisustva svedoka, odnosno čitanje njegove izjave pribavljene bez prisustva odbrane (Sud koristi izraz untested, koji bi trebalo šire tumačiti od pukog prisustva advokata ili okrivljenog),
  2. da li je izjava odsutnog svedoka bila jedini ili odlučujući osnov za osudu okrivljenog i 
  3. da li postoje ili su primenjeni mehanizmi koji nemogućnost odbrane da ispita svedoka otklanjaju (counter balance – u smislu izjednačavanje snaga) tako da je suđenje, kao celina, pravično. 
Na prvom mestu sud je smatrao da činjenica da svedok ne živi u Hrvatskoj nije opravdana i da je na državnim organima da se postaraju o tome da postupak ne zastari, odnosno, da se opasnost od zastare ne otklanja na štetu okrivljenog. Sud je takođe imao u vidu da je izjava odsutnog svedoka jedini i odlučujući dokaz za osudu okrivljenog, kao i da nije bilo posebnih mehanizama koji bi otklonili ovaj hendikep odbrane i učinili suđenje u celini pravičnim.

Zbog toga je utvrđena povreda prava na pravično suđenje.

Domaći ZKP nema u sebi ugrađene ovakve kriterijume kod ocene važnih razloga iz tačke 1. člana 406. ZKP. Međutim to ni na koji način nije prepreka da ih domaći sudovi primene. Zapravo i sam ZKP u članu 16. stav 1. ukazuje da dokazi moraju biti pravljeni ne samo na zakonit način nego i njihovo pribavljanje ne sme biti u suprotnosti sa opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava.

Monday, 10 March 2014

Veliki brat i drugi protiv UK

Ujedinjenom Kraljestvu je komunicirana predstavka (broj 58170/13) tri organizacije od kojih su dve nevladine organizacije iz Londona a jedna akademska organizacija iz Nemačke. One su podnele predstavku protiv Velike Britanije zbog povrede člana 8 Konvencije, odnosno zbog povrede privatnosti prepiske.

Do predstavke je došlo usled saznanja koje je objavio Edward Snowden i koja su preneli svetski mediji, a koja se tiču masovnog prisluškivanja od strane službi bezbednosti kako SAD tako i UK.

One se u svojoj predstavci pritužuju da su najverovatnije bile predmet opšteg prisluškivanja koje je spovodio Vladin štab za komunikacije UK, kao i da su službe bezbednosti UK verovatno primile inostrani materijal koji je nastao prisluškivanjem njihove elektronske komunikacije. Ove organizacije su navele da je ovakvo postupanje državnih organa UK suprotno zakonu a samim tim i članu 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima.

U svojoj predstavci one navode da službe bezbednosti UK nisu imale zakonski osnov u domaćem pravu da zahtevaju takve podatke od stranih službi bezbednosti, kao i da ti podaci koji su pribavljeni na takav način izmiču svakoj zakonodavnoj kontroli kao i drugim merama koje sprečavaju njihovu zloupotrebu. Zbog toga smatraju da svi podaci pribavljeni na ovaj način ili koji su nastali njihovom analizom moraju biti uništeni.

Dalje su navele da podzakonski akti i pravilnici koji uređuju pribavljanje ovih podataka, pored ostalog, nisu u skladu s zahtevima prakse Evropskog suda za ljudska prava u pogledu primene člana 8 Evropske konvencije.

Na kraju, presretanje komunikacije od strane Vladinog štaba za komunikacije samo zbog toga što se za njeno prenošenje koristi transatlantski opštički kabal je suštinski disproporcionalna imajući u vidu da zadire u privantost stotina hiljada ljudi ako ne i miliona.

Sud je za sada samo dostavio ovu predstavku na odgovor UK. Očigledno je Sud smatrao da ovaj predmet ima naročitu važnost s obzirom da je odlučio da u svojim biltenima objavi da započeo postupak po njoj. Na ovaj način sud godišnje postupi u vezi sa petnestak predstavki i to su obično predmeti koji imaju izbiljne posledice po zakonodavstva država članica Saveta Evrope.

Ostaje da vidimo kakav će biti odgovor UK na ove pritužbe i može se očekivati da će biti zanimljivo. U svakom slučaju se od ovog predmeta može očekivati da da konačan odgovor na pitanje da li masovno prisluškivanje krši pravo na privatnost prepiske.

Wednesday, 12 February 2014

Da li advokat može da zastupa sam sebe u postupku po reviziji

Evropski sud za ljudska prava doneo je presudu u predmetu Maširević protiv Srbije (30671/08) u kojoj je utvrdio povredu prava na pristup sudu.
Prema činjeničnom stanju podnosilac predstavke je advokat koji je u svoje ime izjavio reviziju Vrhovnom sudu Srbije povodom presuude u jednom parničnom predmetu u kome je stranka.

Vrhovni sud Srbije je odbacio zahtev za revizijsko odlučivanje podnosioca predstavke i pozvao se na odredbe Zakona o parničnom postupku kojima je propisano da stranku u postupku po reviziji mora zastupati advokat.

Sa druge strane, Evropski sud za ljudska prava je konstatovao da ograničenje pristupa Vrhovnom sudu Srbije, u smislu obaveze da stranku zastupa advokat, je legitimno i postiže pravičan balans između opšteg interesa i individualnih prava. Međutim, Sud je otišao dalje u tumačenju ove odredbe Zakona o parničnom postupku i tumačio je u smislu njene svrhe i cilja koji se njom želi postiči.

Sud je utvrdio da je Vrhovni sud striktnom primenom odredbe da (svaku) stranku u postupku pred Vrhovnim sudom Srbije mora zastupati advokat, u konkretnom slučaju, povredio pravo podnosioca na pristup sudu.

U tom smislu Sud je zaključio "Ovo ograničenje, koje je nametnuto podnosiocu predstavke, nije služilo cilju pravne sigurnosti i pravilnog sprovođenja pravde (proper administration of justice).

Tuesday, 29 October 2013

Brže do odluke Evropskog suda

Evropski sud za ljudska prava je potvrdio da su izmene Protokola 14 bile uspešne u smanjivanju broja predstavki koje su očigledno nedozvoljene.

Izmena koju je doneo Protokol 14 je da sudija pojedinac, umesto veća od trojice sudija, preliminarno ispituje predstavku i odlučuje o njenoj dopuštenosti (dozvoljenosti).  Tako je 1. septembra 2011. godine broj predmeta koji je čekao na preliminarno ispitivanje bio 100.000, a 1. oktobra 2013. Taj broj je 38.200.
Kako bi se postigli ovakvi rezultati, oformljeno je novo odeljenje suda koje se bavi samo preliminarnim ispitivanjem predstavki („Filtering Section“) i koje se trenutno sastoji od 36 sudija i 36 sekretara izvestilaca.
 Sud je takođe najavio da će nastaviti da traži nove modalitete za unapređivanje svog rada kako bi na najefektivniji način ispunjavao ulogu koja mu je data. 

Zbog svega ovoga može se očekivati da dođe do smanjenja ukupnog trajanja postupka pred Evropskim sudom za ljudska prava, tako da i građani Srbije mogu očekivati da će odluke u njihovim predmetima biti brže donošene. 

Wednesday, 26 June 2013

Odbijanje izdavanje podataka o broju prisluškivanih lica, povreda člana 10. ECHR



Evropski sud za ljudska prava je 25.6.2013. godine doneo presudu u kojoj je utvrdio da je Udruženju građana Inicijativa mladih za ljudska prava povređeno pravo na slobodu izražavanja zbog toga što joj Bezbedonosno informativna agencija Republike Srbije nije dostavila podatak o broju prisluškivanih lica u 2005. Godine.
U vezi sa ovim pitanjem Udruženje je podnelo žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja. Po navedenoj žalbi Poverenik je doneo rešenje kojim je naložio BIA da dostavi Udruženju tražene podatke.
BIA je 23.12.2008. godine dostavila Udruženju odgovor da ne poseduje ovaj podatak.
Rešenje Poverenika do danas nije izvršeno.
Sudije mađarski sudija Andreas Sajó i crnogorski sudija Nebojša Vučinić su dali svoje izdvojeno mišljenje koje je u saglasnosti sa presudom u kome su naveli:
„U ovom predmetu se javlja pitanje pozitivne obaveze državu u pogledu dostupnosti informacija koje su pod kontrolom Vlade. Vlast je odgovorna za čuvanje tih informacija i njihov gubitak ne može biti izgovor, kako pogrešno tvrde domaće vlasti.“


Inicijativa mladih za ljudska prava protiv Srbije

Tuesday, 4 June 2013

Evropski sud zna domaće pravo i regres za godišnji odmor

Anđelković protiv Srbije, predstavka broj 1401/08, presuda od 9.4.2013. godine

Podnosilac predstavke je tokom 2004 godine pokrenuo parnični postupak protiv svog poslodavca, koji je bio u finansijskim poteškoćama, za isplatu naknade za godišnji odmor (regres). Tužbeni zahtev podnosioca predstavke je usvojen u prvom stepenu u skladu sa tada važećim Zakonom o radu i Kolektivnim ugovorom, ali je presuda u drugom stepenu preinačena. Prema obrazloženju suda odluka je preinačena zbog toga što bi podnosilac predstavke bio bolje tretiran od ostalih zaposlenih koji se nalaze u istoj situaciji, od kojih niko nije primio naknadu za godišnji odmor. 

Razmatrajući povredu člana 6. stava 1. Evropske konvencije o ljudskim pravima Evropski sud je ponovio svoj stav da je na domaćim sudovima da primenjuju domaće pravo. Međutim, Sud će intervenisati (zauzeti sopstveni stav) u slučaju da domaći sudovi očigledno pogreše u primeni domaćeg prava ili da dođu do arbitrarnog zaključka. U slučaju podnosioca predstavke domaći zakoni su jasno propisivali da podnosilac predstavke ima pravo na ovu naknadu. Prvostepeni sud je na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja utvrdio da podnosilac ima pravo na ovu naknadu. Ali, drugostepeni sud je preinačio ovu odluku bez pozivanja i na jednu odredbu Zakona o radu ili činjenicu utvrđenu u prvostepenom postupku, niti je objasnio koji zakon je trebao biti primenjen i kako. U suštini obrazloženje drugostepenog suda nije bio zasnovano na zakonu, nego se zasnivalo na apstraktnom uverenju koje nije u domenu slobodne ocene domaćeg suda.

Na osnovu navedenog Evropski sud je jednoglasno zaključio da je arbitrarna odluka drugostepenog suda dovela do povrede pravičnosti (denial of justice).

U vezi sa ovim predmetom pogledati i presude:
- De Moor protiv Belgije, br. 16997/90, 23.6.1994; 
- Barac i drugi protiv Crne Gore br. 47974/06, 13.12.2011.

Monday, 20 May 2013

Evropski sud postavio pitanje da li je dužina trajanja postupka pred Ustavnim sudom RS opravdana

Evropski sud za ljudska prava je dostavio Republici Srbiji na odgovor predstavku Sofije Tešić.

Ovaj predmet se ne razlikuje mnogo od drugih predmeta koji se tiču dužine trajanja postupka ili povrede prava na slobodu izražavanja. Međutim, ovde je Evropski sud prvi put postavio pitanje opravdanosti dužine trajanja postupka pred Ustavnim sudom Srbije.

Prema činjeničnom stanju koje je Sud dostavio Republici Srbiji dana 29. maja 2009. godine podnositeljka predstavke je podnela ustavnu žalbu Ustavnom sudu Srbije u kojoj se prituživala na povredu njenog prava na slobodu izražavanja, kao i na pravičnost postupka. Pored toga, podnositeljka predstavke se u svojoj ustavnoj žalbi prituživala i na ugrožavanje njegog zdravlja.

Dana 27. januara 2012. godine Ustavni sud je odbio ovu ustavnu žalbu.

Komunikaciju u celosti možete naći na adresi http://hudoc.echr.coe.int/sites/eng/pages/search.aspx?i=001-115911